Istanbul je grad u Turskoj i njen glavni grad do 1923. godine. Kroz istoriju je menjao nazive, bio je Vizantion, Konstantinopolj, Carigrad i danas – Istanbul. Grad se nalazi na dva kontinenta – Evropi i Aziji koje deli Bosforski moreuz. Istanbul je mesto mešanja raznih kultura i religija, prava turistička poslastica.
Za državljane Srbije nije potrebna viza za ulazak u Tursku. Zvanična valuta je turska lira (TRY). Zvanični kurs je 1 evro-16,32 TRY. Službeni jezik je turski.
Ponude za Istanbul
Ponude za Istanbul
Povratna avionska karta za jednu osobu se može naći za 190 evra, let traje 1 sat i 40 minuta. Putovanje autobusom će vas izaći 50 evra, to je cena za povratnu kartu, jednosmerna košta 35 evra, vožnja traje oko 6 sati. Turističke agencije imaju ponude za Istanbul, izdvojene su tri ponude:
- Lider travel – 100 evra
- Travellino – 109 evra
- Fibula – 279 evra
Šta posetiti u Istanbulu?
Istanbul je vekovima bio primamljiva destinacija, kako turistima tako i osvajačima. Vekovima su se narodi borili da osvoje ovaj grad zbog njegovog strateškog položaja. Svaki narod je ostavio deo svoje religije i kulture na ovim prostorima i zbog toga je Istanbul zanimljiv. Iako je dominanatna religija Islam, videćete ostatke mnogih drugih religija sačuvanih u spomenicima.
Aja Sofija (Hagia Sophia)
Aja Sofija, Sveta Sofija, turska džamija Aja Sofija, crkva Sveta Sofija je kasnoantička bogomolja koju su dizajnirali grčki geometri Isidor iz Mileta i Antemije iz Rala. Sagrađena je 537. godine kao patrijaršijska katedrala carske prestonice Konstantinopolja. Bila je najveća hrišćanska crkva Istočnog rimskog carstva, smatra se oličenjem vizantijske kulture i kaže se da je promenila tok arhitekture. Aja Sofija je pretvorena u džamiju 1453. godine i to je ostala sve do 1935. godine kada je pretvorena muzej sve do 2020. godine kada je ponovo pretvorena u džamiju. Hram Svetoga Save u Beogradu rađen je po uzoru na Aja Sofiju. Uz Aja Sofiju se nalazi kompleks otomanskog groblja za sultane i njihove porodice. Unutar Aja Sofije nalazi se grobnica Henrika Dandala koji je došao u Istanbul u 13. veku sa krstašima. Ulaz je besplatan, ali postoji kodeks oblačenja kao i za sve džamije, žene moraju da pokupe kosu i pokriju ramena a muškarci da nose šorc ispod kolena. Nalazi se na listi Svetske baštine UNESCO-a.
Sultan Ahmedova džamija / Plava džamija
Plava džamija je carska džamija iz otomanskog doba koja je građena između 1609 – 1616. godine za vreme vladavine Ahmeda I. Nalazi se pored Aja Sofije i mnogi ih mešaju. Najlakše ih je razlikovati po broju minareta, Aja Sofija ima četiri a Plava džamija šest minareta. U unutrašnjosti džamije se nalaze ručno oslikane plave pločice (otuda neformalni naziv Plava džamija). Ima dosta sličnosti sa Aja Sofijom, većinom su to vizantijski elementi i smatra se poslednjom velikom džamijom klasičnog perioda. Kodeks oblačenja važi kao i za sve džamije, ulaz je besplatan.
Sulejmanova džamija
Sulejmanova džamija se nalazi na Trećem brdu, naručio je poznati sultan Sulejman Veličanstveni. Datum osnivanja je 1550. godine, inaugurisana je 1557. godine. Iza džamije se nalaze mauzoleji Sulejmana Veličanstvenog i njegove supruge Hurem Sultan (Rokselana). Ova džamija je jedna od najposećenijih turističkih atrakcija, uz dve prethodne, a sa lokacije na kojoj se nalazi pruža veličanstven pogled na grad.
Topkapi Sarayi (Palata Topkapi)
Palata je bila glavna rezidencija svih osmanskih sultana skoro 400 godina, sve do 1856. godine. Prevod sa turskog bi bio „Palata topovske kapije“ jer je izgrađena na mestu gradskih vrata Konstantinopolja koja su uništena turskim topovima. Izgradio je Mehmed II Osvajač kada je zauzeo Istanbul. Palata je smtrana srcem Osmanskog carstva, iz nje su vođeni svi državni poslovi, a ovde se nalazio i sultanov harem. Odlikuje je izuzetan raskoš, ukrašena je sa velikim količinama zlata. Danas je muzej koji poseduje vrednu kolekciju umetnina, na primer ogrtač i mač proroka Muhameda. Na vrhunsku moći Osmanskog carstva u palati je živelo oko 4000 ljudi, pa je smatrana za mali grad. Krajem 17. veka palata gubi svoj značaj jer su sultani više provodili vremena u novoj palati na Bosforu – Dolmabahče. Nalazi se na UNESCO listi Svetske baštine. Ulaznica je 200 lira što je 12,26 evra.
Dolmabahce Sarayi ( Palata Dolmabahče)
Dolmabahče je palata koja se nalazi na evropskoj obali Bosfora i bila je sedište sultana i centar uprave Carstva od 1853-1922. Godine. Sagrađena je po nalogu sultana Abdulmedžida I, građena je od 1843. Do 1853. Godine. Palata je simbolizovala približavanje Evropi i dosta podseća na evropske dvorce, uzor pri građenju su bili Luvr i Bakingemska palata. U zapisima se navodi da je u palatu utrošeno 35 tona zlata, samim tim enterijer je veoma luksuzan ali je manje orijentalnog karaktera. Ulaz je 120 TRY ili 7,36 evra.
Kapali Carsi (Kapali čaršija)
Kapali čaršija ili Grand Bazar je jedna od najvećih pokrivenih pijaca na svetu, nalazi se na nekh 15 minuta hoda od Aja Sofije. Kapali čaršija je nezaobilazna turistička lokacija Istanbula. Ovde možete naći bukvalno sve, prostire se na 47,600 metara kvadratnih i ima preko 4000 prodavnica. Bazar je osnovan 1455. godine, nedugo nakon osvajanja Konstantinopolja, odlukom sultana Mehmeda II Osvajača. Ovo je centar trgovine još od tog vremena jer se sam Istanbul nalazi na Putu svile pa je bio nezaobilazna destinacija putnika i trgovaca. Ovde možete naći nakit, ćilime, tkaninu, hranu, apsolutno sve. Savet je da se cenkate i ne pristajete na prvu cenu. Postoji veliki broj kafića gde možete odmoriti i poopiti tradicionalni čaj ili kafu i predahnuti uz baklava ili neki drugi kolač. Sam Bazar je veoma prozračan jer ima dosta prozora i otvora pa svetlost lako ulazi. Ono što svima ostane u sećanju su boje Kapali čaršije, more tkanina i predmeta sa tradicionalnim turskim motivima su ono što čini Kapali čaršiju autentičnom i imate osećaj kao da se nalazite uprošlosti jer se Kapali čaršija malo promenila od osnivanja. Ulaz je slobodan radno vreme je od 10:00 do 18:00 svim danima, osim praznicima kada je zatvorena.
Misir Carsisi (Bazar začina)
Bazar začina je drugi najpoznatiji natkriveni trgovački kopleks posle Kapali čaršije. Bazar ima 85 radnji u kojima se prodaju začini, ratluk, slatkiši, nakit, suveniri, suvo voće. Bazar je izgrađen tokom izgradnje Nove džamije kako bi se ostvario prihod za džamiju. Prema nekim zapisima prvobitni naziv je bio Nova čaršija, ali se ukorenio i naziv Egipatski bazar jer je izgrađen od prihoda otomanskog ejaleta u Egiptu 1660. godine.
Yerebatan Sarnia (Cisterna Bazilika)
Cisterna Bazilika ili Potopljena palata je podzemna cisterna iz doba antike. Cisterna je snadbevala vodom centar Carigrada i poznata je po svojim mermernim stubovima nosačima. U Istanbulu postoji nekoliko stotina ovakvih podzemnih cisterni, a Cisterna Bazilika je najveća. U njenom nazivu stoji bazilika jer je sagrađena ispod nekadašnje bazilike, danas su vidljivi ostaci. Izgrađena je u 6. veku za vreme cara Justinijana I i veoma dugo je bila u upotrebi. Snadbevala je Veliku Palatu vodom i Osmanlije su nastavile da je koriste nakon pada Konstantinopolja. Duga je 138 metara, široka 65 metara i ima površinu od 9,800 metara kvadratnih. 1985. godine su postavljnene platforme po kojima se hoda za vreme obilaska, pre se obilazak odvijao u drvenim čamcima. U filmu “Iz Rusije s ljubavlju” se može videti kako je izgledala pre postavljanja platforme. Ulaznica je 20 lira ili 1,23 evra.
Galata Kulesi (Kula Galata)
Današnji službeni naziv je Muzej Galata Kulesi. Galata je kula u istoimenom okrugu Istanbula. Izgrađena je kao osmatračnica u sklopu zidina Galate, a danas je izložbeno mesto i muzej. Kula je jedan od simbola Istanbula. Podignuta je 1348. godine pod nazivom Christea Turris (Hristova kula) tokom ekspanzije đenoveške kolonije u Konstantinopolju. Tada je bila najviša zgrada visoka 66,9 metara. Kroz istoriju je često stradala u požarima i stalno je obnavljana, poslednja rekonstrukcija je bila 1960. godine, i takva je do danas. Cena ulaznice je 100 lira – 6,13 evra.
Taksim Meidani (Trg Taksim)
Trg se nalazi u Bejoglu u evropskom delu Istanbula, predstavlja glavnu turističku destinaciju koja je poznata po brojnim restoranima, kafićima prodavnicama i hotelima. Trg se smatra srcem modernog Istanbula, ovde se nalazi centralna stanica istanbulskog metroa. Ovde se nalazi i Spomenik Republike. Spomenik je izgradio Pietro Canonicai i svečano je otvoren 1928. godine, na petu godišnjjicu osnivanja Republike Turske.
Sultanahmet mediani (Trg Sultanahmet)
Trg je poznat po tome što se ovde nalazio hipodrom u doba antike. Istorijski podaci navode da je hipodrom iz ere Vizantiona kada Istanbul nije bio ovo što je danas. 203. godine car Seprimije Sever obnavlja grad, ptoširuje ga gradeći hipodrom i arene za trku konja. Konstantin Veliki proširuje hipodrom, ukrašava ga statuama bogova, careva, životinja i antičkih heroja. Hipodrom je dugo vremena bio centar društvenog života grada. Hipodrom je danas bleda slika onoga što je nekada bio, na trgu se mogu videti samo poneki ostaci spomenika iz toga doba.
Istikal Caddesi (Ulica/Avenija Istikal)
Avenija Istikal je jedna od najpoznatijih ulica u Istanbulu. Zabeležen je podatak da tokom vikenda za jedan dan ovu ulicu poseti skoro 3 miliona ljudi. Avenija je smeštena u četvrti Bejoglu i lepo je uređena ulica duga 1,4 kilometara. Ovde se mogu naći butici, muzičke prodavnice, knjižare, umetničke galerije, bioskopi, pozorišta, biblioteke, kafići, pabovi, noćni klubovi, poslastičarnice, prodavnice čokolade i restorani. Tokom otomanskog perioda avenija je bilo popularno mesto za okupljanje lokalnih i evropskih intelektualaca. Tokom 19. veka ulica je nazivana „Parizom Istoka“, a posebno se isticao njen polu-azijski, polu-evropski duh. Tokom kasnih 80-ih i ranih 90-ih godina ulica je rekonstruisana, zgrade su obnovljene i vraćena je stara tramvajska linija, poznata turistička atrakcija – tramvaj „Nostalgija“. Danas je Avenija centar umetnosti i razonode i popularna turistička atrakcija.
Kiz Kulesi (Devojačka kula)
Devojačka kula, poznata i kao Leanderova kula datira iz srednjovekovnog vizantijskog perioda. To je kula na malom ostrvu na južnom ulazu u moreuz Bosfor. Mnoge legende se vezuju za nastanak ove kule. Prema jednoj, u njoj je boravila careva kćerka kojoj je proročanstvo reklo da će umreti od ujeda zmije. Da bi je spasio, njen otac je sagradio kulu na sred mora i samo je on posećivao. Na 18. rođendan car je posetio sa korpom voća, srećan jer je izbegao zlu sudbinu, ali iz korpe je izašao aspid i ujeo devojku koja je preminula na očevim rukama.
Naziv Leanderova kula je stariji i potiče od druge priče o devojci. Reč je o starogrčkom mitu o Hero i Leanderu. Hero je bila Afroditina sveštenica koja je živela u kuli u Sestosu na ivici Dardanela. Leander se zaljubio u nju i svaku noć bi plivao preko Dardanela da bi bio s njom. Tokom jedne zimske noći talasi su bili jaki i Leander je izgubio put i udavio se jer nije video svetlo sa kule kojim ga je Hero svake noć navodila na pravi put. Hero se od tuge bacila u more i takođe umrla.
Danas se na prvom spratu kule nalazi restoran, a na vrhu kafić.
Tursko kupatilo Suleymaniye Hamam
Sulejmanije hamam je istorijsko tursko kupatilo koje je sagrađeno 1557. godine. Delo je turskog arhitekte Miamara Sinana, a ime je dobio po Sulejmanu Veličanstvenom koji je i naručio hamam. U hamamu i danas postoji deo koji je bio namenjen isključivo Sulejmanu Veličanstvenom. Važilo je za jedno od najlepših hamama u Istanbulu, a danas je jedino u kojem se kupaju i žene i muškarci. U hamamu možete dobiti uslugu kupanja, masaže i pilinga te na kraju sušenja i odmaranja uz piće. Ulaznica za jednu osobu je 50 evra, tretman traje oko 90 minuta.
Masumiiet Muzesi (Muzej nevinosti)
Muzej se nalazi u kući iz 19. veka i ideja je Orhana Pamuka, poznatog pisca i nobelovca. Muzej je zamišljen kao pratnja radnje njegovog istoimenog romana. Muzej je 17. 5. 2014. godine odneo nagradu za Evropski muzej godine. Radnja romana i muzej daju uvid u život više klase u Istanbulu od 1970-ih do ranih 2000-ih. U romanu se opisuje ljubav između bogatog Istanbulca i njegovog mlađeg siromašnijeg rođaka, a u muzeju su prikazani artefakti njihove ljubavi. Zbirka muzeja obuhvata više od hiljadu predmeta koji predstavljuju sve ono što su glavni likovi nosili koristili, čuli, videli ili sanjali. Cena ulaznice je 65 lira ili 3,98 evra.
Bosfor
Bosfor je moreuz koji povezuje Crno i Mramorno more i razdvaja Evropu i Aziju. U Istanbulu su sagrađena tri mosta koja spajaju obale Bosfora, Bosforski most iz 1973 godine, Most Mehmeda Osvajača iz 1988. godine i Most Javuz sultan Selim iz 2013. godine. Možete se provozati trajektom i videti Istanbul iz ove perspektive koja je jednako veličanstvena.
Mevlevije ili Ples derviša
Mevlevije su sledbenici, derviši sufi reda. Njih na zapadu ponekad nazivaju “vrteći derviši” jer se deo njihovog duhovnog ostvarivanja sastoji od plesa. U tom plesu derviši se okreću uz muziku frula, bubnjeva i melodije ilahija. Derviši prva dva nožna prsta pričvrste za pod i okreću se oko njih. Mevlevijski red je bio zabranjen u Turskoj za vreme modernizacije i sekularizacije države 1925. godine, ali im je kasnije dozvoljeno da deluju. Neki mevlevijski redovi su održavali predstave na zapadu predstavljajući se plesom derviša. Predstava traje oko sat vremena, karta je oko 20 evra.
Plaže u Istanbulu
Leti je zaista toplo u Istanbulu zato mnogi ljudi beže na plažu tražeći osveženje. U severnom delu grada nalaze se divlje plaže koje se ne spominju u ponudama turističkih agencija, ako ste avanturističkog duha, istražite ih. Ovde su navedene neke od najlepših i najpopularnijih plaža u Istanbulu.
Plaža Burc
Plaža se nalazi na zemljištu koje je u vlasništvu Bosforskog univerziteta. Vrlo je popularna među lokalnim stanovništvom i turistima. Na plaži se nalaze restorani, kafići, zanimacije za decu. Sama plaža je duga oko 2 kilometra, odlikuje je sitni pesak, vikendom se održavaju žurke pa je popularna među mladima. Cena ulaznice je 20 lira (1,23 evra) radnim danima, vikendom 40 lira (2,45 evra).
Plaža Dalia
Ova mala plaža se nalazi u uvali u blizini Crnog mora. Ovde možete da probate jedrenje, vožnju kanuom ili da igrate odbojku na pesku. Cena ulaznice je 30 lira (1,84 evra).
Plaža Solar
Solar je najveća i najpoznatija plaža u Istanbulu. Ima mnogo toga da ponudi, jedrenje, vožnja skuterom, tereni za odbojku i košarku, ronjenje, skijanje na vodi. Domaćin je mnogih muzičkih festivala i uvek je muzika na ovoj plaži, a noći su rezervisane za žurke na otvorenom. Cena ulaznice je 25 lira (1,53 evra) ranim danima, 40 lira (2,45 evra) vikendom.
Plaža Seanegri
Seanegri beach club je privatna peščana plaža duga 300 metara. U sklopu plaže imate bežični internet. Sadržaji su raznovrsni, imate dečju igraonicu, barove, kafiće sa nargilama, parking, sportovi na pesku i vodi. U popodnevnim časovima često se organizuju turniri u fudbalu i odbojci. Cena ulaznice je je 15 lira (0,92 evra) radnim danima, vikendom 30 lira (1,84 evra).
Večito razapet između Istoka i Zapada, večito osvajan i primamljiv, Istanbul je nešto što se ne zaboravlja i dugo pamti. Upoznajte ovaj grad koji ima šta da ponudi iz svoje bogate istorije. Kada se umorite od hodanja i obilazaka – popijte čaj gledajući u Bosfor koji večito spaja i razdvaja Istok i Zapad i koji uprkos burnoj istoriji stoji nepromenjen i večan.
