Danska je svedena i smirena zemlja, ali čim zakoračite na tlo Danske osetite energiju koju Danci nazivaju hygge. Dok osećate miris svežih peciva u Kopenhagenu, čujete bicikla kako prolaze pored kanala shvatićete da je sve tamo gde treba da bude – to je hygge.
Istraživanja su pokazala da su Danci jedni od najsrećnijih naroda na svetu, nakon par dana shvatićete zašto je tako. Danska nije zemlja ogromnih planinskih vrhova, tropskih vrućina, lepota Danske je suptilna, vidi se u besprekornom dizajnu, dugim peščanim obalama i kraljevskoj istoriji koja se oseća na svakom koraku.
Saveti za put i boravak u Danskoj
Danska je, kao i svaka skandinavska zemlja, uređena do najsitnijih detalja. Da biste izbegli suvišne troškove, bitno se dobro pripremiti.
Do Danske najjednostavnije stižete direktnim letom Beograd – Kopenhagen. Povratnu kartu možete naći po ceni od 130 € do 180 €, zavisno od toga koliko ranije rezervišete. Let traje oko dva sata, taman da popijete kafu i još jednom pređete plan puta. Većina letova sleće na Aerodrom Kastrup, do centra imate nekih 15 minuta vozom ili metroom. Karte kupujete na aparatima i znajte da plaćate isključivo karticama.
Za turistički boravak do 90 dana nije vam potrebna viza, samo pasoš mora važiti najmanje tri meseca nakon planiranog datuma povratka. Imajte na umu da je do kraja godine u pripremi ETIAS sistem (elektronska dozvola za ulazak u EU) koja će koštati simboličnih 7 € i vadiće se onlajn. ETIAS sistem je najavljivan i ranije, pa je najbolje da proverite. Sve detalje imate ovde u delu viza.
U Danskoj zvanična valuta je danska kruna (DKK), ali vam ona neće trebati. Kartice prolaze svuda, ali stvarno svuda – od luksuznih restorana do najobičnijih kioska, čak i ulični umetnici imaju istaknut kod za digitalno plaćanje. Što se cena tiče, pripremite se na šok, kafa košta oko 6 – 7€, a prosečan obrok za dvoje retko je ispod 60 – 70€. Ako želite dobro da jedete potražite Dagens ret (jelo dana) u lokalnim kafićima ili posetite Street food markete (najpoznatiji je Reffen u Kopenhagenu). Atmosfera je odlična, a cene su dosta pristupačnije.
Voda u Danskoj je jedna od najčistijih na svetu. Slobodno ponesite svoju flašicu i dopunjujte je na svakom ćošku. Kada kupujete piće u flašici, na kasi ćete platiti malo više (depozit). Taj novac dobijate nazad ako flašicu ubacite u automate koji se nalaze u svakom supermarketu.
Što se tiče bontona, dve stvari su najbitnije. Danci su ljubazan narod i cene privatnost i tišinu. U javnom prevozu se ne priča glasno, guranje u redovima je strogo zabranjeno. Druga stvar – staze za bicikliste su svetinja! Nikad ne hodajte po njima i kada prelazite pogledajte dobro levo i desno. Biciklisti imaju prednost i ne staju, pripazite.
Šta posetiti u Danskoj?
Kada se posmatra mapa Danske stekne se utisak da je razbacana na delove slagalice koji su povezani mostovima. Danska je površinski mala, ali ne dajte da vas veličina prevari. Svaki kilometar Danske je drugačiji, drgačiji su pejzaž, arhitektura, čak i mentalitet ljudi. Da biste lakše savladali Dansku, najbolje je podeliti onako kako je i priroda zamislila – na tri ključne celine od kojih je svaka jedinstvena.
Zeland
Putovanje Zelandom je kao šetnja kroz vekove. Ovde se u jednom danu mogu posetiti zgrade od stakla i čelika, a sat vremena kasnije stojite ispred zidina dvorca koji datira iz srednjeg veka.
Kopenhagen
Prestonica Danske je obavezna stanica. U Kopenhagenu posetite najfotografisanije mesto – Nyhavn i kanali. To su šarene kućice iz 17. veka, a prava stvar je uskočiti u Netto – Bådene (jeftiniji turistički brodić) i odatle posmatrate grad iz žablje perspektive. Brodićem prolazite i pored futuristiičke Opere i skulpture Male sirene. Ukoliko ne uhvatite besplatni brod, znajte da je cena najjeftinijeg brodića oko 8€.
Usred Kopenhagena nalazi se Christiania – samoproglašeni slobodni grad. To je socijalni eksperiment koji je zaista zanimljiv jer u njemu važe druga pravila. Videćete mnogo grafita, drvene kućice i osetićete miris indijske konoplje. Znajte da je fotografisanje strogo zabranjeno u glavnoj ulici (Pushet Street). Zbog zabrane fotografisanja ovo mesto je još zanimljivije jer ćete retko videte da ljudi non stop drže telefone u rukama.
Popnite se i na Rundetaarn (Okrugli toranj). Ovde nema stepenica, samo široka spiralna rampa kojom su nekada konji vukli kočije sa kraljevskom opremu. Ulaz je 5,5€. Ako volite moderno, idite u CopenHill – elektrana na čijem se krovu nalazi staza za skijanje.
Sever Danske
Kada izađete iz Kopenhagena i krenete ka severu (Danska rivijera) naići ćete na mesta koja oduzimaju dah. Prvi na listi je dvorac Kronborg (Helsingør) koji se nalazi na UNESCO listi. Dok šetate kazamatima ispod dvorca, gde spava legendarni junak Holger Danske, osetićete hladnoću severa, ali i težinu Šekspirovog Hamleta. Ulaz tokom sezone je 17€, zimi je nešto jeftinije. Kronborg je sav u stilu vojske i strogoće, a sledeći na listi – Frederiksborg (Hillerød) je čisti luksuz. Nalazi se na tri ostrvca usred jezera, ima barokne vrtove i s pravom nosi naziv danski Versaj. Ulaz je 15€.
Muzej Louisiana je za mnoge najbolji muzej savremene umetnosti na svetu. Taj naziv nosi ne samo zbog postavki već i zbog arhitekture koja je napravljena tako da se stapa s morem. Zamislite ovo, posmatrate skulpture Henrija Mura, a u pozadini vidite talase koji udaraju o obalu. Ulaz u muzej je 20€.
Roskilde
Na nekih 30 minuta vožnje od Kopenhagena nalazi se Roskilde, grad koji je nekada bio centar moći. Posetite Muzej vikinških brodova gde su izloženi originalni brodovi iz 11. veka koji su namerno potopljeni s ciljem odbrane luke od napadača. Najbolji deo je što možete sesti u vernu repliku vikinškog broda i sami zaveslati fjordom. Ulaz u muzej je 17€, a tokom sezone jedrenja je skuplje, oko 20€. U Katedrali u Roskildeu počivaju danski monarsi. Arhitektira Katedrale je fascinantna, vide se mešavine stilova, a tišina unutra je fascinantna.
Møns Klint (Južni Zeland)
Južni Zeland je skriveni dragulj Danske i zaista ga vredi posetiti. Videćete bele litice Møna, zidove od krečnjaka koji se uzdižu 128 metara iznad tirkiznog Baltičkog mora. Ovde ćete imati osećaj da ste negde na Mediteranu, a ako krenete stazom kroz šumu do same ivice litica uživaćete u jednom od najlepših prizora u celoj zemlji.
Ostrvo Fyn (Funen)
Danci ostrvo Fynn s ponosom nazivaju baštom Danske. Ostrvo je mirisno, šarmantno i tempo je spor, laganiji za razliku od ubrzanog Zelanda. Umesto zgrada ovde imate brežuljke, dvorce sa okolnim kanalima, sela u kojima su građene kuće od žute opeke sa slamnastim krovovima.
DK Odense
Odense je glavni grad ostrva koji je najpoznatiji kao rodno mesto Hansa Kristijana Andersena. Posetite četvrt Andersena, to je stari deo grada koji je ostao u 19. veku. Ovde ćete videti niske, šarene kuće sa krivim zidovima i kaldrmama koje vas vode do rodne kuće pisca. Muzej Hansa Kristijana Andersena je arhitektonsko čudo koje je dizajnirao Japanac Kengo Kuma. Nalazi se pod zemljom, okružen je vrtovima, a unutrašnjost je osmišljena kao interaktivno putovanje kroz svet Male sirene, Ružnog pačeta i Snežne kraljice. Ulaz u Andersonov muzej je 22€. Odense je pun skrivenih skulptura inspirisanih bajkama. Krenite u istraživanje, tražite Olovnog vojnika ili Palčicu. Nalaze se po skrivenim delovima grada, a dok tražite skulpture istražićete celi grad.
Dvorac Egeskov Slot
Ako vas plan puta, budžet ili nešto treće uslovljava da vidite samo jedan dvorac, neka to bude Egeskov. Nalazi se usred jezera na hiljadama hrastovih stubova, datira iz renesansnog perioda i izgleda kao da pluta. Po mnogima, ovaj dvorac je najlepši dvorac na vodi u celoj Evropi. Oko dvorca se nalaze neki od najlepših vrtova na svetu, postoje i lavirinti od žive ograde u kojima se lako možete izgubiti. U sklopu imanja nalazi se i fascinantna kolekcija starih automobila, aviona i motocikala. Krenite stazom koja vodi oko dvorca, ovuda su se nekada šetali kraljevi. Cena varira od sezone, ali dobra vest je da uključuje sve sadržaje u sklopu dvorca, kreće se od 28 do 35€.
Južni arhipelag (Det Sydfynske Øhav)
Južni deo poluostrva je kapija za danski arhipelag. Posetite Svendborg, šarmantni lučki grad odakle se kreće u istraživanje malih ostrva. Atmosfera je prava mornarska, imate mnogo pabova u kojima se svira muzika uživo. Ako želite da vidite najlepši mali grad u Danskoj, sedite na trajekt i idite na ostrvo Ærø i gradić Ærøskøbing. Ovde su kućice male, slatke i izgledaju kao igračke, ali prava atrakcija su ulazna vrata na kućama – svaka za sebe je umetničko delo. Tempo života je krajnje lagan, videćete ljude koji sede na obali I opuštaju se nakon radnog dana uz kriglu piva. Pridružite im se!
Jylland (Jitland)
Jitland je jedini deo Danske koji je vezan za evropsko tlo, a paradoksalno ovde se najmanje osećate kao u Evropi, bolje je reći da se osećate kao na kraju sveta. Ostrva su pitoma i ušminkana, a Jitland je prostran, vetrovit, pun kontrasta i dom nekih od najpoznatijih svetskih brendova. Obala Severnog mora je surova, a Vikinzi su je nekada nazivali domom.
Billung – grad igračaka
Asocijacija na Jitland je Bilund, rodno mesto najpoznatije kockice na svetu. LEGO House nije klasičan muzej, već dom LEGO kockice. Kada ga gledate svana podseća vas na naslagane Lego blokove. Deci je prezanimljiv, ali ni odrasli nisu ravnodušni, pogotovo kada uđu u zonu gde je sve napravljeno od miliona kockica – katapult u detinjstvo. Ulaznica za LEGO House je od 36 do 44€, terase i igrališta su besplatni, ulaznica je za zone iskustva.Legoland je prvi i originalni park. Šetnja kroz Miniland, gde su evropski gradovi verno rekreirani u kockicama, razmere 1:20 je nešto što vredi videti. Ulaznica za Legoland onlajn se može naći za nekih 45€, a na ulazu ćete izdvojiti i preko 60€.
Aarhus – grad osmeha i boja
Aarhus je drugi po veličini grad u Danskoj. Po mnogima, kompaktniji je i apsolutno umetnički nastrojen, pa često odvuče pažnju od Kopenhagena. ARoS Kunstmuseum je poznati muzej na čijem se vrhu nalazi spektakularna Your Rainbow Panorama – stakleni kružni hodnik u duginim bojama. Dok šetate kroz njega vidite grad u svim nijansama duginog spektra, zaista neverovatan vizuelni doživljaj. Ulaznica je 20€. Den Gamble By (Stari grad) je muzej na otvorenom, ali krajnje neobičan. To je čitava postavka sa glumcima u kostimima, pekarama koje prodaju hleb i peciva po receptima iz 1800 – ih godina i radionicama koje vas vraćaju vekovima unazad. Ulaznica je oko 20€, zavisi od sezone.
Jeling
Jeling je malo mesto koje nosi ogroman značaj za Dansku. Ovde se nalaze Jeling kamenje (runski natpisi). Jeling kamenje su dva monolitna kamena prekrivena runama – Gormov (Manji) kamen i Haraldov (Veći) kamen. Gormov kamen je podigao kralj Gorm Stari u čast svoje supruge Tyre. Istorijski gledano, on je neprocenjiv jer se na njemu prvi put spominje reč Danmarkar – Danska. Gorm je bio poslednji paganski kralj. Haraldov kamen je podigao Gormov sin – Harald Plavozubi (po njemu je Bluetooth dobio ime). Kamen je prava krštenica Danske. Na jednoj strani je prikazan Isus Hrist (ovo je najstariji prikaz u Skandinaviji), a runski natpis zvanično objavljuje da je Harald onaj koji je ujedionio Dansku i Norvešku i poveo Dance u hrišćanstvo.
Skagen
Skagen je mesto koje decenijama privlači slikare zbog specifične bleštave svetlosti. Grenen je peščani sprud na kojem možete stajati jednom nogom u Skagerraku (Severno more), a drugom u Kattegatu (Baltičko more). Zbog različitog saliniteta i gustine, talasi ova dva mora se sudaraju bukvalno ispred vaših nogu i stvaraju belu liniju pene koja seže dokle pogled dopire. Kupanje je zabranjeno jer su struje prejake, ali pogled je fascinantan i teško je prestati gledati, kao hipnoza. Den Tilsandede Kirke je poznata kao Zasuta crkva, to je ustvari stara crkva od koje danas viri samo toranj, a ostatak je zatrpan peskom koje vetar decenijama nanosi sa obližnjih dina.
Råbjerg Mile – Danska pustinja
Nedaleko od Skagena nalazi se najveća šetajuća dina u Severnoj Evropi. Ovo je ogroman pojas peska koji se pod uticajem vetra kreće prema severoistoku brzinom 15 do 18 metara godišnje. Dina guta bukvalno sve pred sobom – puteve, šume, napuštene kuće. Naučnici predviđaju da će za nekih 100 godina potpuno prekriti glavni put koji vodi ka Skagenu. Kada se popnete na vrh imate osećaj da ste usred Sahare, nikako u Skandinaviji. Ispod peska nalaze se tragovi života koje je dina davno progutala. Lokalno stanovništvo je vekovima pokušavalo da zaustavi dinu, sadili su drveće, travu ali nisu uspeli. Davne 1900. godine država je odlučila da zaštiti ovaj fenomen i pustila prirodu da ide svojim putem.
Danska je mirna, svedena, skockana, ali ima par asova u rukavu koji vas iznenade. Ako odete, nosićete određene prizore dugo u sebi, ali ako nešto zaista treba da zapamtite neka to bude hygge. Upamtite taj osećaj i prizivajte ga povremeno, testirajte sami sebe. Ako osetite da ste tamo gde trebate biti, okruženi ljudima i stvarima koji vas čine srećnim – Danska je uspela, naučila vas je jednu od najvažnijih lekcija u životu. Uzmite set LEGO kockica, mislite na Dansku, slažite nešto i uživajte.
