Peru pomera granice onoga što smatrate mogućim. Ostaviće vas bez reči pred snagom ljudske istorije i prirode. Peru je magična zemlja Južne Amerike i savršen je spoj drevnih civilizacija, kolonijalnog šarma i prirode koja oduzima dah. Peru je riznica blaga koja koja obećava – od maglovitih vrhova Anda na kojima leži drevni Maču Pikču preko mističnih i savršenih linija u pustinji Naska, pa sve do živopisnih ulica Kuska u kojima se i dan danas čuje kečua, jezik starih Inka. Za svakog putnika Peru je hodočašće u srce jedne od najmoćnijih i najmističnijih kultura koje je svet ikada video.
Saveti za put i boravak u Peruu
Putovanje u Južnu Ameriku zvuči komplikovano, ali uz dobru organizaciju i prave informacije, avantura može da prođe glatko bez ikakvih nepredviđenih problema.
Kako stići do Perua
Peru je daleko, direktnih letova sa Balkana nema. Ipak, veze Lime (glavnog grada Perua) i velikih evropskih čvorišta su poprilično dobre. Najčešće i najpovoljnije opcije su letovi iz Beograda sa presedanjem u Madridu (Iberia ili Air Europa) ili presedanje u Amsterdamu ili Parizu (KLM ili Air France). Ipak, Madrid se pokazao kao najbolja opcija za odlazak u Južnu Ameriku. Cene avio karata su verovatno najveći trošak putovanja. Ako kupite povratnu kartu nekoliko meseci unapred možete je naći za 800 do 1.100 €. U jeku sezone (od maja do septembra) cene skaču i preko 1.300 €.
Viza za Peru
Državljanima Srbije nije potrebna viza za turistički u Peruu do 90 dana. Potrebno je samo da pasoš vredi najmanje 6 meseci od datuma ulaska u zemlju. Na aerodromu u Limi dobijate ulazni pečat koji je besplatan.
Novac, cene i bezbednost
Zvanična valuta je peruanski sol (PEN). Američki dolar je opšte prihvaćena valuta pa je najbolje poneti dolare i zameniti ih na licu mesta u zvaničnim menjačnicama (casas de cambio). Peru je prilično jeftina destinacija, ručak u restoranu košta od 5 do 8 €, a taksi i lokalni prevoz su jeftini.
Što se tiče bezbednosti, kao i u većini Južne Amerike potreban je oprez. U Limi i većim gradovima treba izbegavati noćne šetnje sumnjivim kvartovima, a vredne stvari ostavljajte u hotelskom sefu. Koristite isključivo zvanične taksi aplikacije (poput Ubera) umesto nasumičnog hvatanja taksija na ulici.
Najvažniji savet – Soroche (visinska bolest)
Grad Kusko i Maču Pikču se nalaze na ozbiljnim nadmorskim visinama (Kusko je na čak 3.400 metara). Aklimatizacija je ključ. Prva dva dana po dolasku u planinske predele treba izbegavati težak fizički napor, alkohol i tešku hranu. Peruanci vekovima koriste čaj od listova koke (mate de coca) ili žvaću listove biljke kako bi ublažili simptome poput glavobolje ili mučnine. Listove možete kupiti bukvalno svuda, ali znajte da ih je zabranjeno iznositi iz zemlje kao suvenir. U apotekama možete naći tablete protiv visinske bolesti (sorojchi pills).
Šta posetiti u Peruu?
Lima – grad kraljeva i pacifičkih litica
Većina putnika u Limi provede dan ili dva, ali ovaj grad nudi neverovatan kontrast između kolonijalne istorije i moderne, opuštene atmosfere na obali okeana.
Istorijski centar (Centro Histórico)
Srce Lime krije prelepu špansku arhitekturu iz 16. veka koja je prepoznatljiva po masivnim drvenim balkonima u baroknom stilu. Plaza Mayor (Plaza de Armas) je glavni trg gde je utemeljena Lima. Ovde se nalaze Vladina palata (smena straže je u 14:15) i Katedrala u Limi u kojoj počivaju ostaci osnivača grada Fransiska Pizara.
Manastir Svetog Franciska (Convento de San Francisco) je poznat po ogromnoj biblioteci sa 25.000 retkih knjiga, ali prava atrakcija je ispod zemlje. Katakombe ispod manastira služe kao stara grobnica u kojoj je sahranjeno preko 25.000 ljudi, kosti su sortirane po oblicima i lobanjama. Prizor je fascinantan i pomalo jeziv. Ulaz u Katedralu je 10 $, a obilazak katakombi sa vodičem košta 5 $.
Miraflores i Barranco (Moderne četvrti)
Miraflores je najsigurniji i najmoderniji deo Lime. Nalazi se na visokim liticama iznad Pacifika (El Malecón). Glavna atrakcija je Park ljubavi (Parque de Amor) insirisan Gaudijevom arhitekturom. Ovde ćete naići na šarene mozaike, mnoštvo cveća i ogromnu skulpturu Poljubac. Odavde se pruža odličan poled na okean i surfere.
Barranco je boemska, umetnička četvrt Lime. Ulice su prepune sjajnih grafita, kolonijalnih kuća pretvorenih u galerije i kafiće. Glavno mesto je Most uzdaha (Puente de los Suspiros), legenda kaže da ako pređete most dok držite dah ispuniće vam se želja koju zamislite.
Kusko (Cusco) i Sveta dolina Inka
Kusko nije usputna stanica Perua. On je, po mnogima, grad sa najjačm energijom. Izgrađen je u obliku pume, životinje koju su Inke smatrale svetom.
Korikanča (Qorikancha / Hram Sunca)
Ovo je bio najsvetiji hram Carstva Inka. Zidovi su nekada bili obloženi čistim zlatom, a u dvorištu su stajale zlatne statue u prirodnoj veličini. Kada su Španci došli istopili su i odneli zlato, a na temeljima hrama podigli crkvu Santo Domingo. Zanimljivo je da su kameni blokovi toliko savršeno uklopljeni, malter nije korišten, kroz istoriju zemljotresi nisu ni pomerili građevinu. Ulaz je 4 $.
Saksajvaman (Sacsayhuamán)
Ogromna tvrđava se nalazi na brdu odmah iznad Kuska i fascinira naučnike zbog veličine kamenih blokova, neki od blokova teže preko 120 tona i visoki su do 8 metara. Da stvar bude još fascinantnija, doneti su iz kamenoloma koji je udaljen nekoliko kilometara. Kako su inke uspevale da ih pomeraju, slažu sa milimetarskom preciznošću bez točkova i modernih mašina, i dalje je misterija. Sa vrha se vidi ceo Kusko kao na dlanu. Cena ulaza je 35 $ i to je turistička karta koja važi za više lokaliteta u blizini i traje 10 dana.
Maču Pikču (Machu Picchu)
Maču Pikču je obavijen mnogim tajnama, ali jedno je sigurno – kada ga ugledate shvatićete zašto je jedno od sedam svetskih čuda. Nalazi se na nepristpačnom grebenu na 2.430 metara nadmorske visine. Bio je i ostao skriven tokom španskih osvajanja u kojima su uništeni skoro svi tragovi civilizacije Inka. Mač Pikču je izgrađen sredinom 15. veka pod vođstvom moćnog vladara Pačakutija. Bio je kraljevski posed, religijsko središte i astronomska opservatorija. Nakon stotinjak godina grad je misteriozno napušten, pretpostavlja se zbog epidemije velikih boginja koje su doneli Evropljani. Gusta džungla je brzo progutala grad i ostao je takav sve do 1911. godine kada ga je američki istraživač Hajram Bingam, uz pomoć lokalnog dečaka, ponovo otkrio. Španci nikad nisu kročili ovde i ostao je netaknut, izvoran i najčistiji primer genijalnosti arhitekture Inka. Kameni blokovi su tesani i slagani tako savršeno da se između njih ne može uvući ni komad papira.
Pravila posete – šta sve trebate znati
Poseta Maču Pikčuu nije avantura za koju samo kupite kartu i hodate kuda želite. Da bi se lokalitet zaštitio od propadanja, UNESCO i vlada Perua uveli su rigorozna pravila koja se stalno ažuriraju.
Broj posetilaca je strogo ograničen po danu i satu. Karte za najpopularnije termine tokom sušne sezone (od maja do septembra) moraju se rezervisati 3 do 4 meseca unapred preko zvaničnog sajta. Zaboravite na kupovinu karata na licu mesta, to je nemoguće. Prilikom kupovine karata birate specifičnu rutu (krug) kojom ćete se kretati. Krugovi 1 i 2 su najtraženiji jer vas vode na gornje terase odakle se pravi ona čuvena fotografija. Krugovi 3 i 4 vas vode kroz donji, arheološki deo (hramovi i palate) i sa njih se možete popeti na gornji vidikovac. Kretanje je jednosmerno. Kada prođete određenu tačku, nema vraćanja nazad.
Na lokalitetu možete provesti maksimalno 3 do 4 sata u zavisnosti od toga kakvu kartu kupite. Znajte da čuvari sa pištaljkama ljubazno ali odlučno usmeravaju turiste koji predugo stoje na jednom mestu. Na ulazu će vam pregledati rančeve. Strogo je zabranjeno unošenje velikih rančeva (većih od 40x35x20), selfi štapova, stativa za aparate, hrane, plastičnih flašica za jednokratnu upotrebu. Peru aktivno radi na smanjenju upotrebe plastike, pa imajte uz sebe višekratnu metalnu ili termos flašicu.
Zvanično pravilo nalaže da se na lokalitet ne može ući bez licenciranog vodiča. Iako se na ulazu ponekad progleda kroz prste, unajmite vodiča na samom ulazu koji košta oko 40 do 50 $ za grupu. Znajte da bez priče o tome šta koji kamen predstavlja, Maču Pikču gubi pola magije.
Cena posete
Cena ulaznice je 45 $. Panoramski voz (Kusko – Agvas Kalijentes) je oko 140 $ (povratna karta). Vozovi poput Inca Rail ili Peru Rail su jedini način da se kroz kanjon stigne do podnožja planine (osim ako se ne ide na višednevno pešačenje kroz džunglu).
Ekološki autobus (Agvas Kalijentes – Ulaz u Maču Pikču) je 24 $ za povratnu kartu. Ova vožnja traje oko 20 minuta i vodi vas cik-cak stazom uz liticu direktno do kapija drevnog grada. Možete i pešačiti, ali znajte da je to uspon uz strme stepenice kroz šumu.
Kad se sve sabere, minimalna cena da se kroči u Maču Pikču iznosi oko 210 do 250 $.
Beli grad Arekipa (Arequipa) i Kanjon Kolka (Colca Canyon)
Arekipa je drugi grad po veličini u Peruu, nalazi se na jugu zemlje podno tri veličanstvena i snegom prekrivena vulkana (od kojih je najpoznatiji El Misti).
Ovde se nalazi Manastir Svete Kataline (monastero de Santa Catalina) i on nije običan manastir već grad u gradu. Prostire se na oko 20.000 kvadratnih metara i vekovima je bio potpuno izolovan od spoljnog sveta. Unutrašnjost je živopisna, zidovi su jarkoplavi i crveni, a uske ulice nose nazive španskih gradova. Ovde su živele bogate monahinje u potpunoj izolaciji. Cena ulaznice je 11 $.
Iz Arekipe se kreće na izlet u kanjon Kolka koji je duplo dublji od čuvenog Velikog kanjona u Americi i jedan je od najdubljih na svetu. Sa vidikovca Cruz del Cóndor se posmatraju andski kondori, najveće ptice na svetu čiji je raspon krila preko tri metra. Posmatrati ove fascinantne ptice kako ujutru izranjaju iz ambisa kanjona i prolaze tik iznad glave turista, neopisiv je doživljaj. Ulaz u nacionalni park Kolka je 20 $.
Peščane dine Ika i Nacionalni rezervat Parakas
Ako se poželite okeana i pustinje idite ovamo. Ovaj deo Perua je supovo lep i podseća na drugu planetu.
Ostrva Balestas (Islas Ballestas)
Ostrva se nalaze blizu lučkog grada Parakas i pravi su raj za ljubitelje životinja. Do ostrva stižete brzim gliserima. Ljudima je zabranjen boravak na ostrvima, samim tim priroda je netaknuta. Moći ćete da vidite na stotine morskih lavova kako se sunčaju na stenama, hiljade Humboldtovih pingvina i jata egzotičnih ptica. Na putu do ostrva na padini ćete videti misteriozni Kandelabar (El Candelabro) – džinovski geoglif u obliku svećnjaka čije poreklo i svrha ni dan danas nisu razjašnjeni. Cena izleta brodom je oko 20 $, plus ekološka taksa od 3 $.
Pustinja Ika i Huakačina
Ovo mesto je jedina prirodna oaza u celoj Južnoj Americi. Prema lokalnoj legendi, laguna je nastala kada je jedna princeza zatečena dok se kupala. Ogledalo u koje je gledala pretvorilo se u jezero, a njeni naborani ogrtači u džinovske peščane dine koje okružuju oazu. Danas je ovo centar adrenalinskog turizma. Ovde poslepodne sedite u otvorenim bagijama koje jure preko dina kao na rolerkosteru. Cena bagija i daskanja je 15 $ za dvosatnu avanturu tokom zalaska sunca.
Pustinja Naska – misterija u pesku
Južno od oaze Huakačina krije se jedna od najvećih arheoloških zagonetki na planeti. Linije u Naski su džinovski geoglifi uklesani u tlo pustinje koji prikazuju geometrijske pblike. Ovde ćete videti linije dugačke nekoliko kilometara i masivne crteže životinja (majmuna, kolibrija, kita, pauka i čuvenog astronauta). Ovi fascinantni crteži nastali su u periodu između 500. godine pre nove ere i 500. godine nove ere.
Prava enigma ovih linija leži u tome da se njihova preciznost može uočiti isključivo iz vazduha. Kako su drevne civilizacije uspele da iscrtaju ove savršene proporcije i dan danas je tema o kojoj se raspravlja. Teorije idu od složenih astronomskih kalendara i religijskih staza pa sve do teorija o vanzemaljcima. Zahvaljujući specifičnoj pustinjskoj klimi bez kiše i vetra, crteži su ostali netaknuti preko 1.500 godina.
Jedini pravi način da doživite ovu misteriju je let malim avionima (cesnama) koji poleću sa lokalnog aerodroma u Naski ili obližnje Ike. Let iznad pustinje u trajanju od oko 30 minuta košta između 80 i 100 $ plus lokalna aerodromska taksa od oko 10 $. Za one koji imaju strah od letenja ili slabiji stomak (avioni se dosta naginju kako bi putnici sa obe strane videli crteže), postoji opcija posmatranja tri figure sa besplatnog vidikovca (Mirador) pored puta. Ipak, znajte da to ne pruža ni približno isti doživljaj kao pogled iz oblaka.
Amazonija
Podatak koji mnogi često zaborave je da preko 60 % teritorije Perua pokriva amazonska džungla. Za prave avanturiste, ovo je kruna putovanja. Prestonica peruanskog Amazona je Ikitos, do njega se ne može stići kopnenim putem. Jedini način su avion ili višednevna plovidba brodom niz reku. Iz Ikitosa se kreće u dubinu džungle u specijalne drvene eko lože bez struje i interneta. Pravi digitalni detoks! Dani se provode u potrazi za tarantulama i kajmanima i slušanju simfonije prašume. Višednevni aranžmani (3 dana/2 noći) koji uključuju sve obroke, vodiča i čamce kreću se od 200 do 400 $. Sve zavisi koliki komfor želite.
Severni Peru – Tvrđava Kuelap (Kuélap) i civilizacija Čačapoja
Inke su vladale jugom, a na nepristupačnim i maglovitim liticama severnih Anda vladala je civilizacija Čačapoja poznati kao Ratnici oblaka.
Kuelap – Maču Pikču severa
Kuelap je masivni utvrđeni grad smešten na grebenu planine na 3.000 metara nadmorske visine. Izgrađen je u 6. veku, znači da je stariji od Maču Pikčua za skoro hiljadu godina. Grad je opasan kolosalnim kamenom zidom koji je na nekim mestima visok 20 metara. Unutar zida nalaze se ostaci preko 400 kružnih kamenih kuća koje se ukrašene geometrijskim motivima. Kuelap je fascinantan jer tu nema mnogo turista. Okružen je gustom maglovitom šumom, a do njega se dolazi modernom žičarom koja je napravljena pre nekoliko godina. Ulaznica je 8 $, povratna karta za žičaru je 6 $.
Vodopad Gokta (Catarata del Gocta)
U blizini Kuelapa nalazi se jedan od najviših vodopada na svetu za koji je javnost saznala tek 2005. godine. Ovaj impresivni vodopad iz dva pada dostiže visinu od čak 771 metra. Lokalno stanovništvo je vekovima krilo njegovo postojanje od geografa koji su tuda prolazili. Razlog je legenda o prelepoj plavokosoj sireni koja živi u njegovom bazenu i proklinje svakoga ko joj se približi. Do vodopada stižete tročasovnim trekingom kroz prelepu vlažnu džunglu prepunu tropskih prica. Ulaz na stazu je 3 $, možete iznajmiti konja za 10 $.
Dolina Čikama (Chicama) i drevni grad Čan Čan (Chan Chan)
Na severnoj obali Pacifika leže ostaci civilizacije Čimu i raj za surfere.
Čan Čan – najveći grad od blata na svetu
Pre nego što su ih Inke pokorile, narod Čimu je izgradio svoju prestonicu Čan Čan koja pokriva preko 20 kvadratnih kilometara i zvanično je najveći grad od ćerpiča (sušenog blata) na svetu. Ovaj arheološki kompleks izgleda kao peščani lavirint na samoj obali okeana. Zidovi su visoki i do 9 metara, a ukrašeni su fascinantnim reljefima na kojima su prikazane ribe, morske ptice, rakovi i geometrijeske mreže. Šetnja kroz ove suve, zemljane palate ostavlja utisak da ste na setu Ratova zvezda. Ulaz je 3, 50 $.
Čikama – najduži talas na svetu
Za avanturiste i surfere, ovo je raj na zemlji. Mali ribarski gradić Malabrigo (poznat kao Čikama) je dom najdužeg talasa na svetu. Ovaj morski fenomen je toliko savršen i konstantan da surferi na samo jednom talasu mogu da voze i do 2 kilometra bez prestanka! Iako niste surfer, sedenje na plaži, pijuckanje nekog pića i posmatranje ovoga fenomena i surfera je čista uživanje.
Nacionalni park Uaskaran (Huascarán) i Tirkizne lagune Anda
Ako volite brutalnu prirodu grad Uaraz (Huaraz) je mesto za vas. On je prestonica planinarenja u Peruu, nalazi se u oblasti Kordiljera Blanka.
Laguna 69
Laguna je jedno od najslikanijih prirodnih čuda Perua, ali znajte da je rezervisano za one u top formi. Ova glacijalna laguna nalazi se na 4.600 metara nadmorske visine, direktno ispod snežnog vrha Čakaprarahu. Voda ima toliko intenzivnu, neonsku tirkiznu boju da izgleda nerelano. Međutim, do nje se stiže teškim i strmim trekingom od oko 3 do 4 sata, a visina vas bukvalno ostavlja bez daha.
Laguna Llanganuco je alternativa ukoliko niste spremni na toliki napor. Do nje se dolazi automobilom ili autobusom, a podjednako je lepa. Dvodnevna karta za Nacionalni park je 8 $.
Gastronomija Perua – najbolja na svetu
Peruanska kuhinja se zadnjih godina proglašava za najbolju na svetu, a restorani u Limi drže titulu najbojih restorana. Peruanska kuhinja je savršen miks drevnih andskih sastojaka, španskih uticaja i azijskih (japanskih i kineskih) tehnika koje su doneli imigranti.
Jela koja se moraju probati
Seviče (Cheviche) je nacionalni ponos Perua i jelo koje ćete naći svuda. Pravi se od komadića potpuno sveže, sirove bele ribe koja se kuva u kiselini soka od limete. Služi se hladno sa dosta crvenog luka, ljutih papričica, a prilog je kuvani slatki krompir i džinovska zrna andskog kukuruza. Jelo je osvežavajuće, kiselo i blago ljuto.
Lomo Saltado je najbolji primer spoja peruanske i kineske kuhinje. Ovo su sočni komadi junećeg bifteka koji se na jakoj vatri prži u voku sa crvenim lukom, paradajzom, paprikom, soja sosom i sirćetom. Služi se uz beli pirinač i pomfrit.
Kuj (Cuy/Morsko prase) je tradicionalni delikates koji se jeo i u doba Inka. Meso morskog praseta ima visok procenat proteina i minimalno masti. Obično se peče celo na ražnju ili prži u dubokom ulju dok kožica ne postane hrskava. Ukusom podseća na mešavinu piletine i zečetine.
Peru je domovina krompira, ovde se uzgaja preko 4.000 različitih vrsta krompira, dolaze u svim mogućim oblicima, veličinama i bojama (od jarkoljubičaste do crne). Kukuruz takođe dolazi u preko 50 varijacija, uključujući i čuveni Maíz Morado (crni kukuruz).
Šta piti u Peruu
Pisko Savor (Pisco Sour) je nacionalni koktel bez kojeg ne prolazi nijedno veče u Peruu. Pravi se od piska (lokalne rakije od grožđa), soka od limete, sirupa od šećera, leda i tajnog sastojka – jednog belanceta koje se umuti tako da koktel na vrhu dobije gustu, kremastu belu penu. Preko pene se nakapa nekoliko kapi gorčine (Amargo de Angostura).
Čiča Morada (Chicha Morada) je piće za one koji ne konzumiraju alkohol. To je slatko, osvežavajuće piće koje se dobija kuvanjem crnog kukuruza sa komadićima ananasa, jabuke, cimeta i karanfilića. Služi se hladno i podseća na neku vrstu egzotičnog, voćnog kompota.
Inka Kola (Inca Kola) je peruanska koka kola. Zanimljivo je da je Peru jedina zemlja na svetu u kojoj je lokalna koka kola prodavanija od globalne koka kole. Inka kola je jarkožute, skoro neonske boje i ima veoma specifičan, ekstremno sladak okus koji podseća na žvakaće gume. Njihovu inka kolu ili obožavate ili mrzite, trećeg nema.
Peru je jedna od onih zemalja koja vas uči poniznosti kada gledate u silu prirode i koja poseduje građevine pred kojima zanemite zbog genijalnosti ljudskog uma. Bilo da stojite na zidinama drevnog Kuleapa koji je nastao čitavih hiljadu godina pre imperije Inka ili hvatate dah na maglovitim terasama Maču Pikčua, Peru ćete pamtiti. Ako tražite zemlju koja će promeniti način na koji posmatrate svet i istoriju, pakujte kofere i krenite put Perua!
