Gruzija spada u red zemalja koje su poslednjih godina postale najpopularnije svetske turističke destinacije. Razlog je jednostavan, Gruzija nudi luksuz autentičnosti. Nalazi se na raskrsnici Evrope i Azije, na Kavkazu, ovo je zemlja koja je poznata po gostoprimstvu i vinu. U čemu je tajna procvata turizma? U jednom trenutku možete da stojite ispred modernih zgrada, a u sledećem zalutate u dvorište gde komšije zajedno peku hleb u kamenim pećima (tone). Na prostoru manjem od Srbije imate vrhove Kavkaza koji su pod večnim snegom, suptropsku obalu Crnog mora, pustinjske predele i nepregledne vinograde. Gruzija ima dugu tradiciju, preko 8.000 godina, pravljenja vina. Vino se i dalje većinom pravi u ogromnim glinenim ćupovima (kvevri) koje se ukopavaju u zemlju.
Saveti za put i boravak u Gruziji
Direktnog leta iz Beograda za Tbilisi nema. Opcije su poreko Istanbula, (Turkish Airlines/Pegasus), iz Budimpešte ili Beča sa Wizz Air (idu direktno za Kutaisi, karte su najjeftinije – do 50 do 80 €) ili imate opciju u sezoni sa Air Montenegro preko Podgorice. Karte se kreću od 200 do 350 evra za povratnu kartu.
Valuta u Gruziji je gruzijski lari (GEL) i USD je 2,7 GEL. U velikim gradovima kartice prolaze svuda, ali kad krenete u planine gotovina je obavezna. Menjačnica imate na svakom ćošku u Tbilisiju i često rade 24/7. Kurs je veoma povoljniji nego na aerodromu. Preporuka je da kupite lokalnu SIM karticu (Magti ili Silknet su najpopularniji operateri) ili e-SIM.
Voda za piće je generalno bezbedna, ali većina turista bira flaširanu. Gruzija je poznata po mineralnoj vodi Borjomi. Ta voda ima specifičan, slankast ukus vulkanskih minerala, nije za svakoga – ili je volite ili je mrzite.
Što se tiče transporta, obavezno se provozajte maršutkama, to su legendarni žuti mini – busevi. Voze svuda, jeftini su, a vozači voze kao u akcionim filmovima. Obavezno instalirajte aplikaciju Bolt, izuzetno je jeftino, kroz pola grada možete proći sa samo 3 do 5 €. Topla preporuka je da izbegavate taksiste koji će vas vući za rukav na aerodromu, preskupi su.
Šta posetiti u Gruziji?
Kada se posmatra mapa Danske stekne se utisak da je razbacana na delove slagalice koji su povezani mostovima. Danska je površinski mala, ali ne dajte da vas veličina prevari. Svaki kilometar Danske je drugačiji, drgačiji su pejzaž, arhitektura, čak i mentalitet ljudi. Da biste lakše savladali Dansku, najbolje je podeliti onako kako je i priroda zamislila – na tri ključne celine od kojih je svaka jedinstvena.
Tbilisi
Tbilisi je jedan od onih gradova koji vas usisa svojom energijom. Ovde ćete osetiti miris sumpora iz drevnih kupatila, svežinu planinskog vazduha i miris pečenog hleba.
Stari deo grada
Srce Tbilisija je njegov stari deo Kala, to je pravi lavirint balkona i istorije. Ovde ulice nisu ravne, kuće izgledaju kao da se naslanjaju jedna na drugu da ne bi pale. Obratite pažnju na čuvene gruzijske balkone, oni su rezbareni, jarkih boja i služe kao dnevne sobe na otvorenom. Sumporna kupatila (Abanotubani) ćete prepoznati po kupolama od cigle koji izranjaju iz zemlje. Prema legendi, kralj Vahtang Gorgasali je odlučio da sagradi glavni grad baš zbog toplih izvora. Inače, Tbilisi na gruzijskom znači toplo mesto. Kupanje u javnom delu je oko 5 do 10 €, a privatne sobe su od 20 do 70 €.
Tvrđava Narikala i Majka Gruzija
Iza starog dela grada nalazi se tvrđava koja datira iz 4. veka, a do nje se dolazi žičarom iz parka Rike. Dok se penjete žičarom pod vama ostaje reka Mtkvari i futuristički stakleni objekti. Na vrhu se nalazi spomenik Kartlis Deda (Majka Gruzija). Majka u jednom ruci drži mač za neprijatelje, a u drugoj pehar vina za prijatelje. Cela filozofija naroda se da iščitati iz ove filozofije. Vožnja žičarom je samo 1 €.
Most mira i park Rike
Tbilisi je pomirio tradiciju i i modernu arhitekturu, dokaz za to su Most mira i park Rike. Park se nalazi na levoj obali reke Mtkvari. Dizajniran je u obliku mape Gruzije, staze su prevučene tako da predstavljaju reke. U njemu se nalaze dve ogromne cevi od stakla i čelika koje su trebale da budu koncertna dvorana i izložbeni centar. Unutrašnjost nije još uvek potpuno funkcionalna, ali je spoljašnjost zaista lepo urađena i osmišljena. Most mira je pešački most napravljen od stakla i čelika i na njemu hiljade LED lampica svetle kada padne mrak, on se nastavlja na park Rike. Konzervativni meštani ga zovu „Always Ultra“ zbog oblika, a turisti ga obožavaju jer je savršen za fotografisanje zbog osvetljenja i pogleda na predsedničku palatu.
Buvljak kod Suvog mosta
Buvljak je raj za ljubitelje istorije i raznih stvari. Da se ne zavaravamo, svi smo mi sakupljači stvari koje nam verovatno nikada neće zatrebati, pa prošetajte dovde. Na zemlji, ćebadima prodaje se sve, ali bukvalno sve – od sovjetskih odlikovanja, starih aparata, suđa, suvenira do ručno rađenih tepiha i nakita. Iako ne kupite ništa, buvljak je kao vremeplov koji vas vraća u SSSR. Cenkanje je obavezno!
Grad Mtskheta (Mcheta)
20 km severno od Tbilisija nalazi se Mcheta, grad koji je za Gruziju ono što je Vatikan za Italiju. Mcheta je jedan od najstarijih gradova na svetu koji je stalno naseljen, bivša je prestonica i mesto gde je Gruzija zvanično postala hrišćanska država 337. godine. Grad je pod zaštitom UNESCO-a i odiše mirom i tišinom, za razliku od Tbilisija.
Manastir Džvari (Jvari)
Manastir datira iz 6. veka i nalazi se na brdu iznad grada. Sa terase se pruža poznati pogled na ušće dve reke – Aragvi i Mtkvari. Reke su različitih boja, jedna je sivkasta i svetlija, druga tamnija, linija spajanja je jasno vidljiva. Manastir je sagrađen od kamena, vetrovi na toj visini su jaki, a unutra vladaju tišina i mir. Ulaz je besplatan, a taksi će vas odvesti gore, sačekati i vratiti za nekih 10 do 12 €.
Katedrala Svetichoveli (Svetitskhoveli)
Katedrala je srce Gruzije, veruje se da je ispod nje zakopana Hristova odora koju je iz Jerusalima doneo neki gruzijski Jevrejin. Zdanje je ogromno, okruženo zidinama, unutrašnjost je prekrivena freskama. Neke freske su Rusi izbeleli tokom carske vlasti, ali i dalje su impresivne i prelepe. Stub u centru katedrale se naziva „Stub života“ koji je, prema predanju, lebdeo u vazduhu dok se kraljica Nana nije pomolila. Ulaz je besplatan, marame za žene i duge pantalone za muškarce su obavezni.
Stari centar Mchete
Oko katedrale se nalazi pravi mali turistički centar koji je renoviran i zaista izgleda kao iz bajke. Šetajte kaldrmisanim ulicama i probajte čurčhelu (gruzijski snikers) koja se pravi tako što se orasi nanižu na konac i umoče u gusti sok od grožđa. Druga delicija je domaće vino, ali znajte da je poprilično jako. Suveniri (vuna, rogovi za vino, nakit) u ovome delu su povoljniji nego u Tbilisiju.
Gruzijski vojni put (Georgian Military Highway)
Gruzijski vojni put je jedan od najlepših na svetu, to nije samo saobraćajnica već istorijska ruta duga 212 km koja povezuje Tbilisi sa Rusijom i prolazi kroz srce Kavkaza. Put je bio inspiracija pesnicima poput Puškina i Ljermontova, kada odete videćete zašto ih je toliko fascinirao.
Tvrđava Ananuri
Prva stanica na vojnom putu je tvrđava, to jeste kompleks tvrđave i crkvi iz 17. veka. Kompleks se nalazi tik uz tirkizno jezero Žinvali (Zhinvali Reservoir). Kombinacija peščanog žutog kamena kojim je građena tvrđava uz kombinaciju neverovatno plave vode je scena iz Igre prestola. Ulaz je besplatan, savet je da se popnete na kulu odakle se pruža veličanstven pogled na okolinu.
Spomenik prijateljstva (Gudauri)
Kako se penjete uz krivudavu cestu dolazite do Gudaurija, poznatog skijaškog centra. Tu se nalazi betonski spomenik u obliku polumeseca koji je podignut 1983. godine. Unutrašnjost je prekrivena ogromnim šarenim mozaikom koji prikazuje bogatu gruzijsku i rusku istoriju. Ipak, glavna atrakcija je pogled jer se spomenik nalazi na samoj ivici Đavolje doline. Pod vama se pruža ambis od nekoliko stotina metara, a ispred vas su vrhovi planina koji se gube u oblacima. Još jedna atrakcija je centar za paraglajding, let iznad Kavkaza je od 80 do 100 €, osećaj i pejzaž su neopisivi.
Jvari Pass (Krstov prevoj)
Krstov prevoj je najviša tačka – 2.395 metara nadmorske visine. Nemojte se iznenaditi ako vidite sneg koji je ovde prisutan i tokom kasnog proleća. Videćete i neobične narandžaste formacije na stenama – to su mineralni izvori bogati gvožđem koji boje planinu dok voda teče preko njih.
Gradić Stepantsminda (Kazbegi)
Kad se spustite sa prevoja dolazite u gradić koji se nekada zvao Kazbegi. Kazbegi je početna tačka za sve one koji žele da odu na planinu Kazbek. Posetite Crkvu Svetog Trojstva (Gergeti Trinity), to je mala crkva iz 14. veka koja se nalazi na vrhu brda, a iznad nje se nalazi večno snežni vrh Kazbeka (5.047 m. n. v) do crkve se stiže džipom koji možete iznajmiti za nekih 25 €, a postoji i opcija pešačenja – samo za najspremnije. Pešačite sat i po do dva uz jaku uzbrdicu.
Regija Kahetija (Kakheti)
Kahetija su čista emocija i hedonizam uz miris fermentisanog grožđa koji se krije iza svakog ćoška. Regija je kolevka vina, skup nepreglednih polja, drevnih akademija i gradića koji kao da su premešteni iz Toskane.
Grad Signagi (Sighnaghi)
Gradić je idealan za fotografisanje, nalazi se na vrhu brda, a krase ga crveni krovovi i kaldrmisane ulice. Uveliko podseća na italijanska sela, zovu ga gradom ljubavi jer matičar radi 24/7, možete se bukvalno venčati u 3 sata ujutru. Okružen je jednim od najdužih odbrambenih zidina na svetu (po veličini odmah posle Kineskog zida). Šetnja po zidinama je odlična, gledate u Alazani dolinu, a u daljini dremaju vrhovi Kavkaza.
Samostan Bodbe
Samostan se nalazi na par kilometara od Signagija i poznat je po tome što u njemu počiva Sveta Nino. Dvorište je prepuno cveća koje je savršeno uređeno. Prošetajte stazom koja vodi do svetog izvora gde se vernici potapaju u hladnu vodu. Ovde vladaju mir i tišina, pravila oblačenja su stroga i obavezujuća.
Glineni ćupovi Kvevri (Qvevri)
Kvevri su jedan od simbola Kahetije. To su ogromni glineni ćupovi (1000 do 2000 litara) koji se ukopavaju u zemlju. U njih se sipa grožđe sve sa peteljkama i kožicom, zatvara se i ostavlja da priroda i vreme odrade svoje. Rezultat čekanja je amber (narandžasto) vino koje je jače, aromatičnije i zdravije od evropskih vina. Kveri možete videti u nekoj od poznatih porodičnih vinarija – Cradle of Wine ili Pheasant‘s Tears. Degustacija je od 10 do 25 €, zavisi koji paket odaberete i da li je uključena hrana.
Telavi i dvorac Tsinandali
Telavi je glavni grad regije, a u njegovoj blizini se nalazi imanje Tsinandali koje je nekada pripadalo poznatoj plemićkoj porodici Čavčavadze. Imanje je prelepa palata sa engleskim parkom i prvm vinskom laboratorijom u Gruziji. Ovde se vinarstvo modernizovalo i prihvatilo evropski stil pravljenja vina. Obilazak imanja je 4 €, ili 10 € ako se odlučite za čašu njihovog čuvenog belog vina.
Batumi
Batumi se nalazi na zapadu Gruzije, tamo gde se Kavkaz spušta u Crno more. To je grad koji podseća na Las Vegas, ovde ćete naći moderne nebodere, luksuzne kazine i staro jezero koje odiše mediteranskim duhom. Batumi je poznat kao grad koji pokušava da bude sve – luka, letovalište, istorijski grad i kockarska prestonica. Sve to ga čini uzbudljivim, mada je haotičan u odnosu na mirne planine Kavkaza.
Batumi Bulevar
Batumi Bulevar je jedan od najstarijih i najdužih u Evropi, dug je preko 7 km i nalazi se uz more. Ovde su palme, biciklističke staze, moderne skulpture i kafići. Šetnja bulevarom u sumrak je pun pogodak. Najpoznatija statua je Ali i Nino, videli ste je sigurno na društvenim mrežama. To su dve ogromne metalne figure muškarca i žene koji se polako kreću jedno ka drugom, prolaze jedno kroz drugo i razdvajaju se. Simbol su tragične ljubavi muslimana iz Azerbejdžana i hrišćanke iz Gruzije.
Trg Evrope i Piazza
Neki delovi Batumija izgledaju kao da su preneti iz Italije ili Češke. Piazza Square je trg popločan mozaicima, oko njega su restorani sa živom muzikom, savršen je za popodnevnu kafu. Na Trgu Evrope nalazi se Astronomski sat koji pokazuje položaj sunca, meseca i zvezda, prava je atrakcija.
Arhitektonska ludnica
Batumi je poznat po bizarnim i futurističkim zgradama. Posetite Alphabetic Tower koji je visok 130 metara i izgleda kao DNK spirala i ispisan je gruzijskim slovima. Na vrhu tornja je restoran koji se okreće. Naopaka kuća (White Restaurant) je restoran koji je građen naopako, krov mu je na zemlji. Chacha Tower je kula iz koje je nekada (po par minuta dnevno) umesto vode tekla chacha (gruzijska rakija). Danas rakije nema, kula je istorijski spomenik, ali legenda živi i prepričava se. Severno od grada, u mestu zvanom Mtsvane Kontskhi (Zeleni rt) nalazi se botanička bašta. Važi za jednu od najvećih i najlepših botaničkih bašta na svetu. Specifična je jer se tropske biljke spuštaju skroz do morskih litica. Ulaznica je oko 8 €, planirajte da ćete minimalno 3 sata provesti u šetnji.
Akhaltsikhe
Akhaltsikhe na gruzijskom znači Novi dvorac, to je grad na jugu Gruzije koji je vekovima bio pod osmanskom vlašću. Grad ima potpuno drugačiji arhitekstonski i kulturni štih u poređenju sa ostatkom zemlje.
Tvrđava Rabati
Tvrđava je glavni razlog zašto turisti ovamo dolaze, ona je nedavno obnovljena i fascinantna je. Tvrđava Rabati je Gruzija u malom kada je reč o verskoj toleranciji. Unutar njenih zidova nalaze se pravoslavna crkva, džamija sa zlatnom kupolom, sinagoga i katolička crkva. Sve su smeštene jedna blizu druge i svedoče o burnoj prošlosti Samtskhe – Javakheti regije. Donji deo tvrđave je turističkog karaktera (hoteli, restorani), a gornji deo je istorijski. Tu se nalaze predivne bašte, fontane i kule sa kojih se pruža divan pogled na celi grad i okolna brda. Tvrđava podseća na scene iz 1001 noći, sve je od kamena na kojima se nalaze islamski motivi pomešani sa gruzijskim stilom. Ulaz u muzeje i gornji deo tvrđave je oko 6 €.
Pećina Vardzia
Vardzia nije samo pećina, to je celi podzemni grad isklesan u litici planine Erusheti na jugu zemlje. Grad je izgrađen u 12. veku, u vreme legendarne gruzijske kraljice Tamar kako bi se narod zaštitio od najezde Mongola. Nekada je ovaj grad imao preko 6.000 prostorija na 13 spratova, tu su bile crkve, biblioteke, pekare i kupatila. Danas je veći deo grada vidljiv jer je zemljotres otkinuo prednji deo stene i otkrio veličanstvenu unutrašnjost. Ovde ćete šetati kroz uske tunele, penjati se kroz unutrašnje stepenice i ulaziti u prostorije u kojima je i danas vidljiv sistem navodnjavanja. U srcu kompleksa je crkva sa freskama kraljice Tamar. Dok šetate, osećaćete se kao istraživač, a pogled sa litica na dolinu reke Mtkvari je prelep.
Čiatura (Chiatura)
Čiatura je mesto za one koji vole urban exploration i mračniju industrijsku estetiku. To je rudarski gradić smešten u dubokoj klisuri gde se decenijama vadio mangan. Rudnici i naselja su raštrkani po visokim liticama, pa su sovjetske vlasti 1954. godine izgradile impresivnu mrežu žičara. One nisu bile namenjene za turiste već za prevoz radnika. Do pre par godina ljudi su se vozili u originalnim, zarđalim metalnim kabinama iz pedesetih koje su izgledale kao leteći kavezi smrti (zvali su ih Staljinove žičare). Danas su one, srećom, muzejski primerci, a izgrađena je nova, moderna i sigurna žičara kojom se bezbedno penjete na vrhove. Vožnja novom žičarom košta manje od 1 €.
Celi grad izgleda kao scenografija za film o Černobilju ili o nekom post – apokaliptičnom svetu. Betona je mnogo, sovjetski spomenici su na svakom koraku, dim je svuda oko vas, ali u svemu tome leži neka čudna, sirova lepota. Na samo 15 minuta od Čiatuare nalazi se neverovatni prirodni fenomen – Katskhi Pillar. To je uski kameni stub visok 40 metara i na njegovom vrhu se nalazi mala crkva. Tamo već decenijama živi jedan monah u potpunoj izolaciji.
Gruzija je onaj topli, iskreni zagrljaj za koji niste znali da vam je potreban. To je zemlja koja vas ne dočekuje kao turistu, već kao davno izgubljenog prijatelja koji se konačno vratio kući.
Napustiti Gruziju znači poneti sa sobom mnogo više od suvenira. Ponećete ukus crvenog vina iz kvevrija koje miriše na zemlju i sunce Kahetije, sliku crkve Gergeti koja prkosi vetrovima podno Kazbeka i eho polifonog pevanja koji odzvanja u pećinama Vardzije. Otići ćete bogatiji za spoznaju da se istorija ne čuva samo u muzejima, već u svakom naboru lica tamade koji nazdravlja miru, ljubavi i precima.
Gruzija vas uči da usporite. Uči vas da je najvažniji trenutak onaj koji delite za stolom, uz hačapuri koji se puši i priče koje teku lagano kao reka Mtkvari. Ona je nesavršena, prašnjava i ponekad haotična, ali u tom haosu leži njena najveća snaga – ona je živa. Od blještavih svetala Batumija do zarđalih žičara Čiatuare, Gruzija je dokaz da lepota ne mora biti uvek ulickana da bi bila veličanstvena.
Možda ćete tamo otići zbog planina, ali ćete se vratiti zbog ljudi. I dok avion bude uzletao iznad Tbilisija, uhvatićete sebe kako već planirate povratak. Jer, kako stara gruzijska legenda kaže: “Svaki gost je dar od Boga”, a Gruzija je dar koji jednom kad primite, ostaje u vama zauvek.
