[Ana Perkovic]

Pozdrav! Planiram putovanje u Japan kraj 3 meseca tj. Marta i pocetak Aprila sledece godine.
Najmanja cena karte koju sam nasla je povratna 1200€, a cujem da su ljudi puno jeftinije prolaze, pa bi molila za savet na kojoj stranici kupiti, iz kojeg grada ici. Znam da sam i zimus gledala karte i ni tad nije bila niza cena za taj period.
Gledala sam iz Beograda, Budimpeste, Venecije, cena je ista ili slicna.

Dvoumimo se između toga da idemo sa agencijom zbog jednostavnosti ili toga da idemo u svom aranžmanu. Znam da vecina preporučuje vlastiti aranžman, ali hteli bi čuti iskustva nekoga ko je išao u Japan preko putničke agencije i koju agenciju preporučujete.

Bila bih vrlo zahvalna ako bi neko bio voljan podeliti svoj plan puta kako bi imala sve najbitnije lokacije koje moramo posetiti i što preporučujete iz svog iskustva (restorane, hotele).

Hvala svima!

• This topic was modified 7 hours, 19 minutes ago by Lazar Radovanovic.

[Suzana Vdovic]

Mi smo putovanje u Japan odlučili da organizujemo malo drugačije. S obzirom na dvoje male dece (3 i 6 godina) i činjenicu da sam ulovila stvarno dobre karte sa Lufthansom, odlučili smo da put prema Japanu “presiječemo” sa nekoliko dana u najvećem gradu u Kini po broju stanovnika – Šangaju. Ideja je bila da se odmorimo od dugog leta, lakše priviknemo na vremensku razliku, prebrodimo jet lag i tek onda nastavimo dalje prema Japanu. Iskreno – sa decom se to pokazalo kao pun pogodak.
Od Šangaja nisam imala nikakva očekivanja jer nam je bio samo usputna stanica, ali me grad jako prijatno iznenadio i na kraju mi se stvarno svideo. Post će biti malo duži, izvinjavam se unapred, ali verujem da će biti od pomoći budućim turistima tamo 🙂
LETOVI
Leteli smo na relaciji Budimpešta → Šangaj (Pudong) sa Lufthansom i stvarno smo bili jako zadovoljni. Hrana je bila odlična, let noćni pa su deca gotovo ceo put prespavala. Stalno su im donosili sitnice – bojanke, bojice, male igračke, keksiće – tako da su oni bili presrećni. A znamo svi… zadovoljna deca, zadovoljni roditelji 🙂
Iz Šangaja smo dalje leteli prema Japanu sa njihovom niskotarifnom aviokompanijom Spring Airlines (u odlasku tamo smo sleteli u Osaku, a vraćali se u Šangaj iz Tokija). Karte sam kupila online preko desktop verzije (ne aplikacije) jer mi je malo nepregledna pa sam usput prevodila. Nema online check-ina, sve se radi uživo na aerodromu, ali sve je odlično označeno i organizovano, tako da nismo imali nikakvih problema.

ŠANGAJ – GRAD IZMEĐU FUTURIZMA I TRADICIJE
Valuta

U Kini se koristi kineski juan. Mene je zbunjivalo jer sam videla oznake RMB i CNY. Ukratko – renminbi (RMB) je naziv valute, yuan je iznos/novčanica, a CNY je međunarodna oznaka koju ćete videti u aplikacijama i na karticama. Cene ćete videti u juanima, kartice će pokazivati CNY, a lokalci će govoriti RMB.

Dolazak sa aerodroma
Do centra smo išli poznatim Maglev vozom – najbržim vozom na svetu. Povratna karta košta oko 10 evra, a plaća se preko Shanghai Public Transportation Card. Karticu smo kupili odmah po dolasku na aerodromu (deca ispod 130 cm ne plaćaju). Stavili smo obavezni depozit 20 RMB (oko 2,5 evra) i dopunili oko 130 RMB (oko 16 evra) po osobi, što nam je bilo sasvim dovoljno za Maglev i metro tokom celog boravka. Kartica važi i za Maglev, ne kupuje se dodatna karta.
Maglev je iskustvo samo po sebi – voz doslovno lebdi iznad šina. Inače može da ide preko 420 km/h, mi smo išli “samo” 300, ali na ekranu stalno vidite brzinu pa je baš zanimljivo. Do centra ste za 7 minuta, a dalje smo nastavili metroom do hotela.

Smeštaj

Bili smo smešteni u Jinchen Hotelu u Xintiandi oblasti i hotel stvarno preporučujem. Rezervisala sam preko Agode. Sobe su ogromne, kupatilo ima i kadu i tuš, a WC je onaj čuveni japanski – nama je to bio prvi susret sa takvim WC-om 😄
Četvrt je sigurna, blizu je više metro linija, McDonald’s, KFC, puno restorana. Cene hrane i namirnica su znatno niže nego kod nas. Hrana u Kini nas je, iskreno, malo razočarala jer nije ni blizu “kineske” kakvu mi volimo, ali su nas cene zato svuda obradovale.

Internet i snalaženje

Google Maps nam se nisu pokazale baš preciznim. Koristili smo AMap, a preporučuju još i Maps.me ili Baidu Maps.
eSIM smo uzeli preko eSIMDB (Nomad), a VPN smo koristili Surfshark.
eSIM smo aktivirali još u Evropi par dana pre puta jer sam čitala da ljudi znaju da imaju problema kad dođu u Kinu pa žele tamo da aktiviraju, a bez Wi-Fija – kod nas je sve radilo odmah čim smo sleteli. Prilikom aktivacije samo pratite korake, jednostavno je. I pazite da vam telefon podržava eSIM.

Plaćanje

Gotovina vam ne treba. Još u Srbiji smo instalirali aplikaciju Alipay – muž je povezao Revolut, ja običnu karticu tekućeg računa (VISA, Erste banka). Sve smo plaćali preko Alipaya, doslovno svuda: od uličnih štandova do restorana. Čak i beskućnici primaju donacije preko QR koda u aplikaciji 🙂. U aplikaciji imate dve opcije – ili da vi skenirate QR kod gde plaćate ili da vi otvorite svoj QR kod u aplikaciji pa vam oni tamo skeniraju. Oboje savršeno funkcioniše.

NAŠ JAPAN, GRAD PO GRAD

OSAKA (11.–14.9.)

Prvu noć proveli smo šetajući Shinsaibashi i Dotonbori. Šarene prodavnice, svetleće reklame, puno ljudi i baš dobar vajb za početak. Tu me je Japan već kupio. Sutradan smo ceo dan proveli u Universal Studios (svi smo bili oduševljeni – i mali i veliki). Redovi su dugački, ali za dečje sadržaje nisu toliko. Deci se najviše svideo Sesame Street deo (plesne predstave, unutrašnja ogromna igraonica), Minions zona, Snoopy’s Great Race – mali rolerkoster, baš za najmlađe. Sin je polagao vozački i dobio dozvolu na šta je bio posebno ponosan 😅. Uglavnom, celodnevna zabava je zagarantovana.
Videli smo i Umeda Sky Building, Osaka Castle (šetnja spolja i okolni park), a puno vremena proveli smo u Osaka Aquarium Kaiyukan. To je jedan od poznatijih akvarijuma na svetu, poznat po gigantskom centralnom bazenu sa kitopsinom, najvećom ribom na planeti. Koncipiran je kao putovanje kroz Pacifički prsten, a obilazak spiralnom stazom daje osećaj postepenog uranjanja u dubine okeana. Ulaznice smo kupili unapred jer se kupuju tačno na datum i termin ulaska – obavezno doći na vreme.
Za ljubitelje formule, iz Osake možete na jednodnevni izlet na stazu Suzuka. Dok smo deca i ja obilazili Osaku, muž je otišao na stazu. Do tamo se ide vozom (kombinacija tri voza), ima i dosta šetnje od stanice do staze, a ulaz je preko mosta (nigde nije označeno pa je malo lutao dok nije našao). Sveukupno od Osake nešto manje od 3h puta u jednom smeru. Na stazi je muzej poznat po brojnim izloženim bolidima, a najpoznatiji je onaj Ayrton Senna-e. Ima i ogroman zabavni park za decu.
Kako ne bismo vukli kofere dalje po Japanu, iz Osake smo poslali prtljag direktno u Kyoto.

HIROŠIMA & MIYAJIMA (14.–15.9.)

Aktivirali smo JR Pass u polasku prema Hirošimi, a po dolasku na stanici ostavili stvari u ormarićima i trajektom otišli na Miyajimu – već pri izlasku sa trajekta dočekali su nas slobodno hodajući jeleni, videli smo “plutajući” torii, svetilišta, glavnu ulicu sa suvenirnicama i restoranima.
Sutradan smo obilazili Hirošimu. Obišli smo predivni Shukkeien Garden, prošetali do Hirošima zamka, Peace Parka. Videli i Atomic Bomb Dome. Muzej je obišao samo muž – ne preporučuje se obilazak sa malom decom jer je jako potresan.
Ta dva dana bila su mi baš posebna – sve je bilo nekako sporije, tiše i mirnije, sa posebnom zen notom koju sam stvarno osetila. Kada smo kretali nazad, mužu sam rekla: ovde ću se sigurno vratiti 🙂

KYOTO (15.–19.9.)

Obilazak Kyota započeli smo kod slavnog hrama Kiyomizu-dera, koji se uzdiže iznad grada i pruža predivan pogled. Od tamo smo se spustili niz slikovite ulice Sannenzaka i Ninenzaka, prepune tradicionalnih kuća, malih radnji i čajnih kuća koje savršeno dočaravaju duh starog Japana. Šetnja nas je potom odvela u istorijsku četvrt Gion, poznatu po gejšama (nažalost ni jednu nismo videli) i očuvanoj arhitekturi, a dan smo završili u Maruyama Parku.
Sutradan smo išli na izlet u Naru (JR Pass nam je pokrio vožnju), poznatu po hramovima, slobodno šetajućim jelenima i slavnom Velikom Budi u Tōdai-ji. Poseban doživljaj je šetnja kroz park i šumu gde se kupuju posebni keksi za jelene. Treba biti oprezan – iako su navikli na ljude, znaju biti uporni, gurkati pa čak i povlačiti za odeću.
Zadnji dan sam u zoru sama otišla u obilazak slavnih crvenih vrata Fushimi Inari Taisha, pre gužvi. Zbog brojnih stepenica i dugog uspona nije izvedivo sa malim detetom i kolicima, ali je u tišini i sopstvenom ritmu bilo jedno od najlepših iskustava putovanja. Ostatak dana proveli smo u Arashiyama delu i poznatoj Bamboo Grove – lepa, ali meni lično pomalo precenjena. Ipak, šetnje uz reku, pogled na Togetsukyo Bridge i opuštena atmosfera čine obilazak vrednim dolaska.

TOKYO (19.–24.9.)

U Tokio smo stigli Shinkansenom. Prve dane proveli smo istražujući različita lica grada: šetnju kroz Hibiya Park (odličan za decu), pogled na Tokyo Tower spolja i posetu mirnom Zōjō-ji hramu u njegovom podnožju. Impresivan pogled na grad pruža se sa više vidikovaca, a mi smo se odlučili za Metropolitan Government Building (ulaz besplatan).
Kontrast modernog i tradicionalnog posebno smo doživeli u Marunouchi i užurbanom Shinjuku, dok smo opušteniji ritam pronašli u Yoyogi Parku i Meiji Shrine.
Naravno, nismo preskočili ni Hachikō statuu ni legendarni Shibuya Crossing. Posebnu atmosferu imala je ponoćna šetnja kroz Asakusu i poseta osvetljenom hramu Sensō-ji.
Deci je apsolutni vrhunac bio teamLab Planets – interaktivno, čarobno i potpuno drugačije iskustvo, koje smo spojili sa izletom na futurističku Odaibu. Taj deo Tokija nam se baš svideo za šetnju. Tu je i šoping centar DiverCity Tokyo Plaza, Legoland, Kidzania – stvarno ima ponešto za svakoga.
Posebna avantura bila je i Pokémon Café, a uspeli smo da rezervišemo mesta nakon brojnih neuspelih pokušaja.
Zadnji dan pre povratka ostavili smo za Ueno Zoo, gde su deca bila oduševljena pandama, slonovima i drugim životinjama koje kod nas nemamo.

Još par korisnih stvari

Slanje prtljaga
Takuhaibin je apsolutni spas u Japanu. Kofer pošaljete iz hotela i čeka vas na sledećoj lokaciji dan kasnije. Pouzdano, brzo i jeftino (10–20 € po koferu). Recepcije hotela sve organizuju. Ako niste smešteni u hotelu, odete do bilo kog većeg supermarketa u blizini (7Eleven, Lawson i sl.), oni vam pomognu da popunite papirni obrazac i kofer vas sutradan čeka na drugoj lokaciji.

Suica kartica
Služi za plaćanje javnog prevoza, ali i u prodavnicama poput 7/11, FamilyMart i Lawson. Može se dopuniti u tim istim prodavnicama. Preporuka je da odmah po dolasku na aerodrom kupite Suicu. Svaka osoba mora imati svoju karticu (i deca). Nemojte stavljati previše novca jer povrat sredstava nije moguć.

Pokémon Café
Zvanična rezervacija 31 dan ranije u 10h (zimi) ili 11h (leti) preko sajta – po meni čista varka 😅. Probavala sam bezbroj puta i ništa. Nama je uspelo preko VIP Pokemon Cafe Booking (Facebook). Plaća se PayPalom, rezervacija je bila uredno na naše ime. Cena – oko 30 dolara.

Smeće
U Japanu gotovo da nema kanti za smeće. Nosite male kese jer ćete otpad uglavnom nositi sa sobom do hotela ili prodavnice.

Hrana “u hodu”
Smatra se nekulturnim jesti i piti dok hodate.

Power bank
U 7Eleven, Lawsonu i sličnim prodavnicama postoje power bankovi za iznajmljivanje – praktično i povoljno.

Deca i policijski sat
Postoji preporučeni “policijski sat” za decu – posle 22h ne bi trebalo da budu sama napolju (sa roditeljima je naravno u redu).

Tax free shopping
Pasos uvek nosite sa sobom. Minimalni račun je 5.500 jena. Sve kupljeno mora ostati zapakovano do izlaska iz Japana.
team

Lab Planets
Ulaznice obavezno kupiti unapred. Deca će se pokvasiti (voda, ogledala, podovi), pa je rezervna odeća obavezna.

Kimona
Isplativije je kupiti nego iznajmiti, pogotovo sa decom. Mi smo povoljno kupili u Hirošimi – ceo komplet za dete (kimono, pojas, ukosnica) 15–20 €.

Gotovina
Za pijace, ulaznice u hramove i neke palate potrebna je gotovina. Revolut je bio najisplativiji – najbolji kurs i minimalne naknade. U gotovo svakom 7Eleven postoji bankomat.

Universal Studio
Instalirajte USJ aplikaciju. Kada se kupe karte, zaposleni skeniraju i odmah u aplikaciji otvorite area Timed ticket – bez toga se ne može ući u Nintendo World.

Hrana izložena ispred restorana
Često je izložena u obliku realističnih modela, pa tačno vidite šta naručujete.

Naočare sa dioptrijom
Najpopularniji lanci su JINS i Zoff. Brzi i kvalitetni – meni su naočare bile gotove za sat i po, koštale oko 250 € manje nego kod nas. Pregled vida bio je izuzetno detaljan.

Japan me potpuno razuverio – oduševio me ljudima, kulturom, atrakcijama, organizacijom i sitnicama koje čine svakodnevicu. Sigurna sam da ću se vratiti, a sledeći put želja mi je da istražim manje poznata mesta i prirodu Japana, koju ovaj put, putujući sa malom decom, nisam mogla da doživim u punoj meri.

[Author]

Posts